Marku 9

¹I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dodje u sili.

²I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.

³I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.

⁴I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.

⁵I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.

⁶Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.

⁷I postade oblak te ih zakloni; i dodje glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.

⁸I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.

⁹A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.

¹⁰I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?

¹¹I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dodje?

¹²A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.

¹³Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.

¹⁴I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.

¹⁵I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.

¹⁶I upita književnike: Šta se prepirete s njima?

¹⁷I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.

¹⁸I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.

¹⁹A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.

²⁰I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.

²¹I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.

²²I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.

²³A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.

²⁴I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.

²⁵A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izadji iz njega i više ne ulazi u njega.

²⁶I povikavši i izlomivši ga vrlo izadje; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.

²⁷A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.

²⁸I kad udje u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?

²⁹I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.

³⁰I izašavši odande idjahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.

³¹Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.

³²A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.

³³I dodje u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem medju sobom?

³⁴A oni ćutahu; jer se putem prepiraše medju sobom ko je najveći.

³⁵I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.

³⁶I uzevši dete metnu ga medju njih i zagrlivši ga reče im:

³⁷Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.

³⁸Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.

³⁹A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.

⁴⁰Jer ko nije protiv vas s vama je.

⁴¹Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.

⁴²A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.

⁴³I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,

⁴⁴Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

⁴⁵I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,

⁴⁶Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

⁴⁷Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,

⁴⁸Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

⁴⁹Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.

⁵⁰Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte medju sobom.