Poslovice 12

¹Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.

²Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka zlikovca osudjuje.

³Neće se čovek utvrditi bezbožnošću, a koren pravednih neće se pomaći.

⁴Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.

⁵Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.

⁶Reči bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.

⁷Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.

⁸Prema razumu svom hvali se čovek; a ko je opaka srca, prezreće se.

⁹Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se veliča a hleba nema.

¹⁰Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.

¹¹Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.

¹²Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.

¹³Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.

¹⁴Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i platu za dela svoja prima čovek.

¹⁵Bezumniku se čini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.

¹⁶Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.

¹⁷Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.

¹⁸Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrih lek.

¹⁹Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za čas.

²⁰Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.

²¹Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika, a bezbožnici će se napuniti zla.

²²Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.

²³Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.

²⁴Ruka radljiva gospodariće, a lena će davati danak.

²⁵Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava.

²⁶Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.

²⁷Lenjivac neće peći lov svoj, a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.

²⁸Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.