Poslovice 13

¹Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.

²Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.

³Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.

⁴Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.

⁵Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.

⁶Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.

⁷Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

⁸Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.

⁹Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.

¹⁰Od oholosti biva samo svadja, a koji primaju savet, u njih je mudrost.

¹¹Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.

¹²Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.

¹³Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

¹⁴Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.

¹⁵Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.

¹⁶Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.

¹⁷Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.

¹⁸Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.

¹⁹Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

²⁰Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

²¹Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.

²²Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

²³Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.

²⁴Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

²⁵Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.