Apokalipsa 9

¹I peti andjeo zatrubi, i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju, i dade joj se ključ od studenca bezdana;

²I otvori studenac bezdana, i izidje dim iz studenca kao dim velike peći, i pocrne sunce i nebo od dima studenčevog.

³I iz dima izidjoše skakavci na zemlju, i dade im se oblast, kao što i skorpije imaju oblast na zemlji.

⁴I reče im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečat Božji na čelima svojim.

⁵I dade im se da ih ne ubijaju, nego da ih muče pet meseci; i mučenje njihovo beše kao mučenje skorpijino kad ujede čoveka;

⁶I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati.

⁷I skakavci behu kao konji spremljeni na boj; i na glavama njihovim kao krune od zlata, i lica njihova kao lica čovečija.

⁸I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi behu kao u lavova;

⁹I imahu oklope kao oklope gvozdene, i glas krila njihovih beše kao glas kola kad mnogi konji trče na boj;

¹⁰I imahu repove kao skorpijine, i žalci behu na repovima njihovim; i dana im beše oblast da ude ljudima pet meseci.

¹¹I imahu nad sobom cara andjela bezdana kome je ime jevrejski Avadon, a grčki Apolion.

¹²Jedno zlo prodje, evo idu još dva zla za ovim.

¹³I šesti andjeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roglja zlatnog oltara koji je pred Bogom,

¹⁴Gde govori šestom andjelu koji imaše trubu: Odreši četiri andjela koji su svezani kod reke velike Eufrata.

¹⁵I biše odrešena četiri andjela koji behu pripravljeni na sahat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi.

¹⁶I broj vojnika na konjima beše dvesta hiljada hiljada; i čuh broj njihov.

¹⁷I tako videh u utvari konje, i one što sedjahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.

¹⁸I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovih.

¹⁹Jer sila konja beše u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi bivahu kao zmije i imahu glave, i njima idjahu.

²⁰I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju djavolima ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni čuti, ni hoditi;

²¹Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od čaranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od kradja svojih.